Korisničko ime      Lozinka

Nemaš nalog? Registruj se

Profil

Opšte informacije

Ime i prezime

Milica Vuković

Godina rođenja

1981.

Živi i radi

U Beogradu

Srednja škola

Škola za dizajn, Beograd

Fakultet

Fakultet primenjenih umetnosti

U klasi profesora

Siniše Žikića

Član udruženja

ULUPUDS, od 2010.g.

Rođena i živi u Beogradu.
Nakon završene srednje Škole za dizajn, diplomirala 2005. na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Siniše Žikića, a 2009. i magistrirala na istom fakultetu.
Član ULUPUDS-a od 2010. godine. Takođe, član udruženja „Široka staza“ i „Kamena kolonija“.
Dugogodišnji saradnik Regionalnog centra za talente iz Zemuna, kao autor i voditelj likovnih radionica za decu i omladinu, Škole slikanja i grafičkih rešenja promotivnog materijala.
Učesnik likovnih kolonija i humanitarnih izložbi.
Radovi u kolekcijama ustanova i privatnih lica.

  • Tekst iz kataloga za izložbu "Tele..." / Ivona Rajačić Barandovski, istoričarka umetnosti

 

O SLIKAMA

 

Šta očekivati od mladog likovnog umetnika-koji živi u siromašnoj i tranzicionim procesima opterećenoj zemlji? Za kojim i kakvim oblicima likovnosti će posegnuti, u koji kontekst će sve to smestiti, hoće li iskazati u svom radu protest, bunt, kritiku, nepristajanje ili će se povući u neki novoosvojeni prostor lične imaginacije?

Milica Vuković pripada generaciji mladih koja je odrastala u najgorim godinama naše krize, godinama najcrnjih medijskih ratova, realnih ratnih sukoba, raspada zemlje, hiperinflacije, sunovrata ljudskih, moralnih i etičkih vrednosti. Nažalost stasava ova generacija i dalje u uslovima agresivnog neokolonijalizma sa svim odlikama kvazipotrošačkog društva, ekspanzijom medija, reklama, marketinga... U tu sferu potpada i vokabular političkog marketinga sa omiljenim rečnikom političke elite...

U takvom ambijentu, Milica Vuković u centar svojih likovno-slikarskih interesovanja postavlja najuticajniji i najzastupljeniji informativni medij-televiziju, odnosno sam TV prijemnik, postavljajući ga simbolički kao linearni okvir za sadržaje svojih slika. U njih potom, ona ugrađuje drugu važnu temu, određene reči, ali na žalost, veoma izraubovane i izmanipulisane kao što su: transparentnost, iskrenost, istina, budućnost, poštenje...

Osim što ih ističe kontekstom samog značenja po principu jedna reč-jedna slika, jedno pitanje, Milica pokušava likovnim sredstvima da definiše osnovno i realno značenje izabrane reči.

Tako na primeru reči-slike EPP, slova tretira u crvenoj agresivnoj boji, koja sama po sebi iskače, tvoreći u tretmanu linije obla, gotovo fizički opipljiva slova. Uz adekvatne detalje na pozadini koji su prateći elementi reklamnih poruka, kao što su cifre ili procenti, ona uspešno postiže vizuelni utisak banalne potrošačke ponude.

U drugom slučaju reči – TRANSPARENTNO, reč se prepoznaje u linearnoj igri bele, crvene i plave, ali se doživljava kao ne baš jasno čitljiva varijanta već prilično zaprljana i zamagljena, dakle udaljena od svog autentičnog značenja.

ISKRENOST, pak, svojom tananom svedenošću crne, bež, bledožute i sive, aludira na izuzetnu delikatnost i krhkost osnovnog pojma.

Da VIDIK ili LOOK mogu biti ružičasti ili u osnovi upućivati na tople tonove i konotacije, činjenica je koja raduje kao i BUDUĆNOST koja je uprkos svemu optimistična...

Linija Milice Vuković je razigrana, nežna ili jaka, dominantni element slike.

Ona je i osnovni nosilac energije boje, dakle i plasticiteta, i kao takva upućuje i na razmišljanje o paraleli prema umetnosti grafita, bez obzira što je umetnost grafita tvrđa, riskantna i društveno neprihvatljiva varijanta likovne komunikacije.

Svojom prvom samostalnom izložbom slika Milica Vuković prezentuje zavidan nivo likovnosti, zrelost u razmišljanju, respektivan kritički stav i svojevrsne lične odgovore na realnost savremenog trenutka življenja.

 

  • Tekst iz kataloga za magistarsku izložbu "Od elektronske ka zidnoj slici" / Ivona Rajačić-Barandovski, istoričarka umetnosti

 

Ciklus likovnih radova započet pre nekoliko godina, zaokružen je magistarskom izložbom, logičnim sledom formalnih i tematskih procesa u vizuelnom istraživanju mlade beogradske umetnice Milice Vuković. Ko poznaje Miličin likovni rad, setiće se onih na studentskih samostalnih i grupnih izlaganja, u kojima se nedvosmisleno nalazi zametak njenih masmedijskih, socioloških, pa i lingvističkih - jezičkih interesovanja, naravno u domenu likovnosti, primarno. Od tih ranih radova, gde je u formi kolaža, kombinovane tehnike, crteža i akrilika, interpretirala eho reklamnih i medijskih poruka, vizulno jasno i likovno uobličeno, asocirajući i na umetnost grafita, Milica je otišla dalje.

Završavajući specijalizaciju na FPU u Beogradu, na odseku zidnog slikarstva, a opredelivši se za tehniku mozaika, ona je svoje postojeće opservacije podigla na nivo mogućnosti ove specifične, drevne i zahtevne slikarske tehnike.

U toku svojih istraživanja umetnica je prešla put od likovne interpretacije tv slike kroz vizuelno-verbalne sadržaje do izdvajanja znakova interpunkcije, kao samostalnih likovnih organizama. Oni su se spontano nametnuli, kako formom tako i značenjem. Suštinski, umetnica je postigla radikalnu redukciju u plastičkom smislu. Milica je ovoj temi prišla minimalistički, donekle izmenjenog koncepta. Od jedne vrste angažovanost fokusirala se na semantičko i estetsko razmatranje znakova interpunkcije sa njihovim univerzalnim i jasnim porukama u tekstualnom kontekstu.

Njene mozaičke slike su tako i oblikom tj. formom prerasle u tačke, uzvičnike, upitnike, zareze, znakove navoda. Ovi potpuno samostalni organizmi u likovnom, ali i značenjskom smislu, aludiraju i na geometrijske aspiracije umetnice u krajnjem ishodu. Njima prethode, kao svojevrsne skice, bele slike, rađene kombinovanom tehnikom.

Tako, tačke M. Vuković nisu jednolične crne tačke, koje označavaju samo i jedino kraj reda. Miličine tačke imaju u sebi živo linearno vizuelno kretanje ili spiralu koja se odmotava, zahvaljujući sledu kretanja mozaičkih kockica.

U drugim radovima tesere kombinuje sa različitim materijalima: žimom, žicom, elementima žičanih rešetaka, mrežica i drugih metalnih delova. Tačke Milice Vuković, obećavaju rasplet, izlaz, nastavak. U drugim primerima, one aludiraju na čipove, te osnovne jedinice hardversko-softverskih tehnologija, kojima smo danas okruženi.

Uskličnik je eksplicitno oštar trougao i potenciran decidno crvenim akcentima - kockicama.

Upitnik je mekih obrisa i linearnih kretanja, ostavlja dilemu.

U smeru složenijih enigmi na pitanja bez odgovora, likovno i smisleno su složeniji - Beskonačna upitanost, Beskonačno razmišljanje i Beskonačno upozorenje, koji ističu jedan drugi simbol, preuzet iz matematike.

Najintrigantniji su svakako Navodnici, likovno najbogatiji kombinovanim materijalima.

Likovnost i vizuelna igra oblikom i sadržajem znakova interpunkcije, pre svega u tehnici mozaika, uz slobodu apliciranja i drugih materijala, lepljenjem, udevanjem u osnovu sa kamenim kockicama, intervencija prskanjem srebrnom bojom, u radovima Milice Vuković, pokazale su se u punom kvalitetu. Poštujući osnovne zahteve tehnike, ali prateći kontinuo svojih interesovanja u domenu likovne poetike uz nesputanu slobodu kreativnosti, Milica Vuković je uspela da pomiri naizgled anahronu slikarsku tehniku sa jednom vrstom angažovanog odnosa umetnika prema okruženju.

Sublimacijom svog ličnog stava sa simbolikom i semantikom znakova interpunkcije, ova mlada umetnica je pomirila potrebu savremenog trenutka da umetnik dela u sferi javnog, medijskog, sociološkog i angažovanog.

 

  • Tekst iz kataloga za izložbu "Akcija i reakcija u belom" / mr Milica Vuković

 

Izložbu čine dve grupe radova, a povezuje ih tema koja me već duži period okupira – kako poruke medija mogu da utiču na ljude i šta sve može da posluži kao medijum za te poruke.

Grupa objekata je deo veće celine iz ciklusa „(R)evolucija tastera“. Upotreba različitih tastera neposredno utiče na život ljudi, po principu akcija / reakcija. Posledice se razlikuju u stepenu složenosti, ali tasteri uglavnom izgledaju slično (slavina, svetlo, TV, lansiranje rakete, aktiviranje bombi i sl.). Reakcije, emocije, stavovi ljudi, bivaju pokrenuti – „uključeni“, „isključeni“ ili naprosto promenjeni jednim „klik!“. Sami konzumenti su se postepeno pretvorili u ono što je trebalo da im život učini jednostavnijim, te ih je moguće veoma lako uključiti/isključiti, već po potrebi. Naše emocije su postale blede, površne i uglavnom „ravne“ kao i naše misli, dok se ne ukaže potreba za drugačijom reakcijom, što se takođe rešava putem tastera. Grupa „Belih slika“ predstavlja „rečenice“, poruke medija, „prevedene“ u odgovarajuće kombinacije znakova. Društvo oduvek komunicira putem sistema znakova ili simbola. Televizija je preuzela ovaj sistem i pojednostavila ga za svoje potrebe. Svi mediji formiraju svoj sistem simbola ili najčešće korišćenih reči, kojima je nenametljivo protkan ceo program u svakom sekundu emitovanja. Simboli su najbitiniji za vesti i informativni program, a gledalac je redovnim treningom već usvojio preporučeni način razumevanja poruke i od njega se očekuje „prava“ reakcija. Makar uzimali njene poruke i sa velikom rezervom, na kraju dana ipak uključimo TV da čujemo vesti. Znakovi interpunkcije, koji dominiraju u mojim radovima, tretirani su u svakodnevnici isključivo kao – znakovi. Međutim, u umetnosti oni dobijaju auru koja im nedostaje i postaju simboli. Simbol upućuje na „onu“ stranu značenja, zavisi od tumačenja, dok ono zavisi od sklonosti. Ispunjen je afektivnošću i dinamikom. Kombinovanje određenih simbola vodi ka željenim reakcijama. Zato uvek postoji izjava (akcija) i reakcija. Lako se može pretpostaviti jedno na osnovu drugog. Šabloni su u nama jer ih usvajamo godinama. Insistiranjem na „očiglednosti“, uprošćenosti i ogoljenosti svih poruka stvara se iluzija istinitosti onoga što se prikazuje. Nađena je mera pri kojoj manje-više svaki mozak prihvata viđeno kao dovoljno ubedljivo da bi bilo i stvarno, a svaka namera koja se sprovodi putem medija samu sebe briše, „nestaje“ iz vidokruga. Utapa se u okruženje kao sasvim prirodna. Sve izgleda belo i čisto. Transparentno. Šta nam sve izmiče ispod očišćene površine?

 

  • Tekst iz kataloga za izložbu "Znakovi" / mr Milica Vuković

 

Nastanak izložene serije mozaika/asamblaža Znakovi direktno je isprovociran uticajem medija, konkretno televizije, na um i život mase njenih konzumenata, tj. svih onih koji su joj dostupni. Prenošenje poruke je razlog upotrebe bilo kog medijuma, bio to televizijski ekran, slika ili nešto treće.  Od prikazivanja ovaca koje same sebe gledaju na TV ekranu, kao metafore za pasivne gledaoce, preko islikavanja najčešće ponavljanih reči iz TV Dnevnika, vremenom sam došla do znakova interpunkcije kao adekvatnog „prevoda“ sistema kodova na kojima počiva informativni program, u jezik umetnosti. Kao i prikazani Znakovi, ti kodovi su danas univerzalni u celom „modernom svetu“, dok većinu vesti televizije preuzimaju od istih izvora. Često nenametljivo utkani u ceo program, obraćaju se pre svega emotivnoj strani čoveka, dok u svesti izazivaju određene asocijacije na osnovu pređašnjih iskustava, čime postaju simboli. Iako njihovo značenje može da varira, uvek imamo izjavu (vest) - akciju i preporučenu reakciju gledaoca. Svaki Znak predstavlja neko stanje čoveka. Pomešane emocije, impulse, misli, dileme. Čitav skup reči kojima je on krajnja definicija. Značenje spoljne forme izloženih radova je nedvosmisleno, dok je unutrašnjost raščlanjena u potrazi za nekim dubljim, unutrašnjim smislom. Dominira drevna tehnika mozaika, jer je on trajan i postojan, odoleva vremenu, pruža mogućnost analiziranja, potpuno suprotno duhu televizije čije brze poruke traže da budu prihvaćene bez dvoumljenja. Kombinujem ga sa metalom, žicom, tarolitom, koji svojim zamršenim prepletima upućuju na brojne nejasnoće. Mozaici „Jagoda“ i „Dolce vita II“, takođe su inspirisani porukama medija, a deo su ove izložbe pre svega zbog njihovog materijala, koji je istorodan sa većinom prikazanih radova.

 

  • Tekst iz kataloga za izložbu "La dolce vita!" / istoričarka umetnosti, Nađa Mandić

 

U POTRAZI ZA SAVRŠENSTVOM

 

Živimo u svetu u kome je savršeni izgled postao jedan od primarnih kriterijuma u opštoj kulturi. Lepa, privlačna spoljašnjost, sa vešto zamaskiranim manama, traži se kao obavezan činilac u predstavljanju javnosti. Savremeno društvo neguje instant kulturu. Brzo i lako svarljivu pojavu, bez suštinski bitnih poruka, sa malo teksta ili izgovorenih reči, a puno slika – savršeno očišćenih od svega što ukazuje na bilo kakve nepravilnosti. Vizuelno nepismeni i neosvešćeni, prihvatamo zdravo za gotovo te slike savršenstva kojima nas obasipaju sa svih dostupnih medija, svakodnevno i nemilosrdno. Bez sposobnosti za kritičko mišljenje, sud, postavljanje sebe van ponuđenih uskih okvira bitisanja u svetu lažnih vrednosti, plivamo u masi u potrazi za nedostižnim. Jer, nema tog fotošopa koji bi mogao da nam u stvarnom svetu ukloni sve što se može smatrati manom, nema ni te šminke koja bi mogla trajno da pokrije pege, ni dobro krojenog odela koje će nas učiniti vitkijim. Umetnost u sebi krije ogroman potencijal, još uvek nedovoljno iskorišćen, da pomogne u vizuelnom opismenjivanju ljudi, da ih učini svesnijim stvarnosti u kojoj žive. Oduvek je u umetničkom stvaranju postojao i fenomen igre, igre tehničkim sredstvima ili sadržinom, putem koje se kroz slike i oblike, mogao pružiti kritički stav o svetu. Umetničko delo je građeno od slojeva, različitih nivoa razumevanja prikazanog. Za nekog posmatrača vizuelno prijemčiv raspored boja i oblika, drugome može biti opora kritika društva. Sve zavisi od nivoa naše vizuelne pismenosti. Crteži i mozaici Milice Vuković koji prikazuju jedan od najstarijih slatkiša u istoriji čovečanstva – čizkejk, koga su poznavali još stari Grci, zapravo su idealna slika problema sa kojim se naše društvo susreće u potrazi za nedostižnim, površnim savršenstvom. Lepe slike sočnih slatkiša, umetnička rešenja najvećih majstora poslastičarskog zanata i umetnosti izrade i ukusnih, ali i vizuelno dopadljivih slatkiša, postaju kritika društva. Postaju kritika potrebe za izgledom koji nema mana, za izgledom koji je teško, ako ne i nemoguće dostići, ako vam nije Bogom dan. Kritika težnji za površnim kvalitetima savremene instant kulture. Njena umetnost tako postaje svedočanstvo i kritika jednog vremena, potrage za smislom, odgovorima, značenjem i jednim dubljim i smislenijim sadržajem koji se krije ispod prikazanog znaka.

 

  • Tekst iz kataloga za izložbu "Mimikriјa" / mr Milica Vuković

 

Radeći ove kolaže, tražila sam lični jezik kojim bih izrazila svoju reakciju na stvarnost koju „proizvode“ mediji, insistirajući na potrošnji kao idealu sreće. Sve je pretvoreno u robu i neko stalno pokušava nešto da nam proda. Ovu temu sam tokom godina obrađivala u različitim materijalima. Polazna tačka mi je bio čizkejk, kao jedan od retkih kolača kod kojeg je akcenat uvek na izgledu i koji se nalazi na neverovatno velikom broju fotografija u odnosu na druge, zbog čega mi deluje kao idealni simbol vremena koje favorizuje prolazno, propadljivo, površno, ali vizuelno privlačno. U ovim kolažima kolač prelazi u oblast simbola i gubi svoj prepoznatljivi izgled, povremeno se pojavljuje i kao puslica, a tu je i njegova suprotnost u vidu „praznog tanjira“. „Kolači“ i „tanjiri“ su na radovima predstavljeni iz ptičije perspektive, u položaju koji omogućava da budu viđeni i kao svojevrsni znakovi uzvika ili tačke - kao upozorenja ili vid reakcije na uvek „lepo upakovane“ propagandne poruke. Oni prikrivaju, manje ili više uspešno, svoju pozadinu, kao „ukrasi“ koji često ne uspevaju u svojoj ulozi.

U radu koristim sve vrste papira za pakovanje, od kutija do ukrasnih papira, kao i sprej sa šablonima. To je jeftin materijal, „neumetnički“, koji mi omogućava potpunu iskrenost i slobodu u radu.

Fotografije sa izložbe: http://www.artinfo.co.rs/ceo_profil.php?korisnik_id=4161#

 

  • Tekst iz kataloga za izložbu "Akciјa!" / mr Milica Vuković

 

Sve što čini naš život odavno je proglašeno robom, koju je moguće prodati ili kupiti. Brojne reklame i plakati okružuju nas sa svih strana i nedvosmisleno nam poručuju da je konstantna potrošnja jedini mogući put do sreće. Pritom, sve se nudi na pompezan način – od robe iz samoposluge do raznoraznih saveta, slogana ili vesti, iz apsolutno svih oblasti života. To su slike naše svakodnevnice, čije mnoštvo i sveprisutnost nas neminovno oblikuju u pomalo automatizovane potrošače, dok se naša kritička svest sve teže opire takvoj navali.  

Za izradu kolaža uglavnom koristim liflete iz prodavnica i flis papir, kao tradicionalni papir za pakovanje robe. Grupišući ih prema temi, potenciram osnovnu poruku konkretne reklame, bilo da se radi o vestima, rasprodaji, namirnicama ili nečem drugom. U radu koristim dva pristupa. Prvi je gusto postavljanje velikog broja „proizvoda“ na malom prostoru, sa ciljem stvaranja utiska potpune zapušenosti vidokruga. Drugi je zapravo tehnika dekolaža, gde u ponavljajućem procesu lepljenja i cepanja brojnih slojeva papira, tragam za slikom koja bi istinito reflektovala moj lični odnos prema nekoj reklamnoj poruci.

Umesto da završe na deponijama, ove reklame kroz kolaž neočekivano dobijaju jedan smisleniji razlog postojanja.

Nagrade, izbor:

2018. Nagrada za mozaik, „Kamen u arhitekturi i umetnosti“, Umetnički centar UBSM, Beograd

2016. II nagrada za mozaik „Kamen u arhitekturi i umetnosti“, Umetnički centar UBSM, Beograd

2015. Nagrada za mozaik na izložbi „Mozaik malog formata X“ u organizaciji grupe Ametist,  Mala galerija ULUPUDS-a

2013. III nagrada na koloniji mozaika „Harmonija prirode i duhovnosti u beogradskom kamenu kersantitu“ u organizaciji udruženja Kamena kolonija

2011. Plaketa od strane grupe Ametist i galerije Feniks, priznanje za umetnički doprinos savremenom mozaiku

Samostalne izložbe

2019.        „Akcija!“ / galerija "Stepenište", Centar za likovno obrazovanje Šumatovačka, Beograd

2018.        „Mimikrija“ / galerija SKC Novi Beograd

2015.        „La dolce vita!“ / galerija Kucera, Centar za kulturu Rakovica

2013.        „Znakovi“ / Centar za kulturu Stara Pazova

2012.        11. Art market – „12 soba : 12 slikarki + 1 vajar“ / donatorska izložba za Sigurnu  

                 kuću u organizaciji SCASAs -a, Muzej kralja Petra I Beograd

2010.         „Akcija i reakcija u belom“ /  „Art centar“ Beograd

2009.         „Od elektronske ka zidnoj slici“, magistarska izložba / DK Studentski grad Beograd

2006.         „Tele...“ / galerija  „Branko Miljković“ Beograd



Izlagala na preko 100 domaćih i međunarodnih kolektivnih izložbi. Izbor:

2018. Beogradski festival mozaika, Kuća legata u Beogradu

2010 - 2018. U organizaciji ULUPUDS-a: 50. Majska izložba; 47. Majska izložba; 46. Majska izložba; 43. Majska izložba; „Tradicionalno-moderno“; „Radovi malog formata“; „Godišnja izložba slikarsko -  grafičke sekcije“; „Beogradska mini - art scena“...
2014 - 2018. „Kamen u arhitekturi i umetnosti“ (II, III, IV i V ), Umetnički centar UBSM, Beograd
2008 - 2018. Bijenale mozaika (III, IV, V, VI i VIII), galerija SKC Novi Beograd
2017.  Međunarodna izložba „Mozaik kao savremena umetnost“, kustoski projekat Ede  Mali, Narodna banka, Beograd
2017. „Put duhovnosti“, galerija Kucera, Centar za kulturu Rakovica
2017. Međunarodna izložba mozaika „Balkanski mostovi“, Plovdiv - Bugarska
2016. Prvi beogradski festival mozaika, Kuća legata u Beogradu
2015, 2016. Peto bijenale crteža Srbije, Istorijski arhiv u Pančevu i Muzej Vojvodine u Novom Sadu
2014., 2015. Memorijal „MBĐ 5“, galerija „Bogić“ u Beogradu, galerija Kulturnog centra u Kjotou (Japan) i Mima and Cello Music School,  Kalgari (Kanada)
2013. „Dani Savamale“ (selektor, organizator i jedan od izlagača) Mikser house, Beograd
2013. III bijenale akvarela malog formata, galerija SKC Novi Beograd
2008 - 2015. „Mozaik malog formata“ (III, V, VI, VII, VIII i X) u organizaciji grupe Ametist
2012 - 2017. „Majska izložba novobeogradskih umetnika“, galerija SKC Novi Beograd
2012. Humanitarna izložba / likovna kolonija „Umetnost na Savi – slikamo za bebe“, Novobeogradska kulturna mreža
2011 - 2012. Art market u organizaciji SCASAs – a, Muzej kralja Petra I u Beogradu
2010, 2011. „Mladi“ – likovni umetnici Novog Beograda, Novobeogradska kulturna mreža
2006.  „Čujno-Vidljivo“, Francuski kulturni centri u Beogradu i Nišu




adrеsa.vukovic@gmail.com