Korisničko ime      Lozinka

Nemaš nalog? Registruj se

Profil

Opšte informacije

Ime i prezime

Slobodanka Rakic Sefer

Godina rođenja

Rodjena u Duvanistu

Živi i radi

U Beogradu

Fakultet

Likovnih umetnosti Beograd

Član udruženja

ULUS-a i drustva srpskih umetnika LADA

 Rodena je u Duvaništu. Završila je Fakultet likovnih umetnosti 1976. i postdiplomske studije 1978. godine u
Beogradu. Clan je ULUS-a i clan Društva srpskih umetnika LADA. Ucestvovala je na nekoliko stotina kolektvnih
likovnih smotri kod nas i u inostranstvu.
Priredila je oko 80. samostalnih izložbi po celoj Jugoslaviji i nekoliko van zemlje. Dobitnik je i više nagrada za
slikarstvo.
Njeni radovi se nalaze u muzejsko galerijskim ustanovama nekadašnje Jugoslavije, izmedu ostalih u: Narodnom
muzeju u Beogradu, Narodnom muzeju u Šapcu, Narodnom muzeju u Kragujevcu, Narodnom muzeju u Novom Pazaru,
Narodnom muzeju u Kraljevu, Domu kulture u Ivanjici, Muzeju Jagodine u Jagodini, Muzeju grada Beograda, Muzeju
minijature u Gornjem Milanovcu, Legatu Jefimija u Trsteniku, Galeriji Boža Ilic u Prokuplju, Galeriji umetnosti u
Prištini, Muzeju u Prijepolju, Domu omladine u Skoplju, u kolekciji RTS-a, kao i u mnogim državnim i privatnim
kolekcijama kod nas. Od 2000. godine veci deo njenih radova nalazi se u znacajnim kolekcijama na svim
kontinentima: od Japana, preko Kine, Rusije, u svim evropskim zemljama, Egiptu, Kanadi, SAD-u, Brazilu i Novom
Zelandu.

 

O njenom radu, slikama i izložbama, napisano je preko 1500 prikaza u katalozima, knjigama, časopisima, nedeljnim i dnevnim listovima.

Pisali su likovni kritičari, teoretičari i istoričari umetnosti:

 

Aleksa Ivanović
Aleksandar Bogojević
Bratislav Ljubišić
Dragiša Milosavljević
Dragoslav Paunesku
Dejan Đorić
Dušan Đokić
Đorđe Kadijević
Emina Ćirić
Filip Kovačević
Jadranka M. Dizdar
Katarina Adanja
Ljubica Jelisavac
Ljubica Miljković
Malina Radonjić
Marina Pipan
Milena Marjanović
Mirjana Vlajić
Nikola Kusovac
prof. Mirko Juteršek
prof. Pavle Vasić
Radoš Rakuš
Radovan Mirazović
Srđan Marković
Savo Popović
Sreto Bošnjak
Svetlana Mladenov
Tanja Jevremović
Tatjana Đ. Marković
Vasa B. Sujić
Vladeta Vojinović
Zdravko Vučinić

 

Pesnici, pisci, književni kritičari

 

Dragan Hadži Todorović
Dragan Jovanović Danilov
Ivan Glišić
Jovan Radulović
Krstivoje Ilić
Marina Kostić
Mileta Aćimović Ivkov
Milisav Milenković
Milivoje Pavlović
Petar V. Arbutina
Rada Milčanović
Rasim Ćelahmetović
Vasa Pavković
Vlada Stojšin
Zoran M. Mandić

 

Filozofi, teoretičari umetnosti, sociolozi kulture

 

prof. Radivoje Papović
prof. Radoslav Josimović
prof. Ratko Božović
Raša Popov

 

Slikari

 

Boža Plazinić
Obrad V. Jovanović
Ratomir Pešić RA
Srđan Đile Marković

Toma Suhecki

 

Novinari

 

A. Ćuk,  Danas
Aleksandra Bobić,  Novosti
Aleksandra Marković,  Politika
B. Milosavljević,  Narodne novine
Biljana Soldatović,  Bilje zdravlje
Blagica Kostic, Srpska Rec
Borka Trebješanin,  Politika
Branimir Gajić,  Danas
Branka Čuljić,  Mladost
Branko Kopunović,  Front
D. Knežević,  Pobjeda
Dragana Kovačević,  II program Radio Beograda
Dragan Filipović,  Glas Podrinja
Dragan Uskoković,  Enigma
Dubravka Lakić,  Politika
Dušan A. Bošković,  I program Radio Beograda
Dušan Stanković,  Novosti
Dušica Milanović,  Bazar
Đorđe Barović,  Nedeljna Borba
Gordana Popović,  Politika
I. Hadžagić,  Polimlje
Ivan Kočan,  Novosti u Makedoniji
Jelena Milić,  Bazar
Kira Panov,  Međunarodni Radio Srbije
Kiril Taleski,  Mlad Borec
Lidija Kujundžić,  Borba
Ljiljana Bulat,  Big Jugoskandik
Ljuba Vujisić,  II program Radio Beograda
Ljubica Ćetković,  II program Radio Beograda
Ljubica Krminac,  Program 202
Ljubiša Đukić,  Mačvanske novine
M. Jovićević,  Blic
Maja Vukadinović,  Politika
Marija Đorđević,  Politika
Marija Jakob,  24 časa
Mila Milosavljević,  Glas, Story
Milan R. Cmiljanović,  Polimlje
Miloš Jevtić,  II program Radio Beograda
Miodrag Kalezić,  Duga
Minja Čelar,  Politika ekspres
Mira Belić Koročkin,  Politika
Mirjana Živković,  Politika
Muharem Durić,  Politika, Bazar
N. Janković,  Novosti
Nataša Janković,  Demokratija
Novo Tomić,  Novosti
O. Šoltiš,  Kolubara
Petar Damjanov,  Front
Radmila Tamindžić,  Politika ekspres
Rajko Rosić,  Jedinstvo
Ratko Nikić,  II program Radio Beograda
S. Ostojić,  Jedinstvo
Slavica Grahovac,  Reporter
Slobodan Ćurčić,  Glas Podrinja
Slobodan Novaković,  Jež
Slobodan Stefanović,  Likovni život
Slobodan Stojadinović,  Politika
Snežana Milojević,  Topličke novine
Snežana Milošević, Ilustrovana politika
Srđan Jokanović,  Ilustrovana politika
Tugomir Kostić,  Jedinstvo
Vasa Dimić,  Eho
Vera Nedić,  Glas Podrinja
Veroljub Ivanić,  Glas Podrinja
Vesna Adamović,  Nada
Zorica Bulja,  Radio Jugoslavija
Zorica Karanović,  Politika
Zvonko Prijović,  Glas
Žana Vojinović,  Glas Podrinja

 

Iz drugih profesija

 

Dušan Bogdanović, ekonomista
Gordana Simić Vidaković, elektroinženjer
Milenko Miško Radoman, pravnik
Savo Božić, prehrambeni tehničar
Zorica Joksimović, ekonomista

O slikarstvu Slobodanke Rakic Šefer

.

 Slobodanka Rakic Šefer je, posle prvog samostalnog predstavljanja svojih slika u Galeriji Kolarcevog narodnog
univerziteta (1977), priredila još preko sedamdeset izložbi, ucestvovala na mnogim zajednickim likovnim smotrama i
izlagala sa clanovima Društva srpskih umetnika Lada, koje na Balkanu najduže neprekidno traje i septembra
proslavlja vek postojanja. Njena dela cuvaju i na antologijskim pregledima prikazuju Narodni muzej u Beogradu i
druge ugledne muzejsko-galerijske ustanove Srbije. Od više nagrada, pominjemo onu poslednju, sa imenom Bože
Ilica, koju je dobila 1998, posle retrospektive u Galeriji umetnosti u Prištini, neposredno pred dirigovanu i logisticki
podržavanu bujicu istorije i nemilosrdan progon Srba iz južnih krajeva Kosova i Metohije.
Za više od trideset godina vrlo plodne delatnosti, Slobodanka je uradila preko hiljadu i pet stotina ulja, oko dvesta
akvarela, stotinak crteža i nekoliko grafika. Sva njena ostvarenja pocivaju na raskošnoj fakturi, boji, osvetljenju, ali i
bogatoj linearnoj strukturi koja podjednako uspešno objašnjava znalacki odabrane i promišljene, a još bolje
proosecane motive. Secamo se etericnih i fluidno ustreptalih, a tako nestvrano mirnih belih enterijera i svojevrsnih
mrtvih priroda, ispunjenih cipkama, vezovima, biserima, školjkama, sasušenim cvecem i paprikama, kaktusima,
gnezdima, šišarkama, uskršnjim jajima i ostalim njoj likovno zanimljivim predemtima iz najbližeg okruženja. Odlucila je
da se Vajatima svetlosti suprotstavi tada aktuelnoj estetici ružnog, nihilizmu i svemu što umetnost odvraca od
života i trajanja.
Cini se da je, izmedu 1992. i 1995, Slobodanka svoj predan slikarski rad uporedivala sa onim neumornim pcelinjim.
Rojevi radilica, sace, secanje na oceve ogledne košnice i uporište u filozofsko lirskom eseju Morisa Meterlinka, bili su
dovoljni za seriju izuzetnih dela koja je predstavila u Galeriji Kulturnog centra Beograda. Realnom je i dalje davala
alegorijska i asocijativna znacenja pojacana i jezgrovitim nazivima. Radoznala i stalno spremna da uci i istražuje,
nastavila je da sledi sopstvena uverenja, da neguje osoben izraz cvrsto povezan sa narodnim stvaralaštvom i
podnebljem, ali i sa uzletima minulih civilizacija, sa dometima starih majstora i protagonista evropske moderne.
Slobodanka je, tokom druge polovine desete decenije, preuzimala detalje sa drevnih rukopisa ili remek-dela velikana
palete kojima se divi i ugradivala ih u tkivo svojih radova. Tako je umetnosti citata na izdisaju dala završne akorde i,
cak, ukazala na nove mogucnosti koje ce nastaviti da preispituje. Svoje bele mrtve prirode je zaronila u plavetnilo
neba ili morske dubine po kojima jezde delfini i brodovi preuzeti iz antickog slikarstva. Po razvijenim predelima je
ustalasala brda, oplemenjena stilizovanim rastinjem, rekama, lastama, psima, patkama, ribama i životinjama sa
egipatskih i kritskih fresaka. Sve što posmatra kroz prozor stana na Banjici, njive, drvece, plotove i svrake,
obogacivala je ponekim fragmentom sa iranskih minijatura. U Šagalov atelje je ušla da bi mu na sto istisnula malo
žute, crvene, plave i bele, ali i ukrasila ga za nju tako karakteristicnom cipkom (U poseti kod Šagala, Narodni muzej
- Beograd) ili, kod druge varijante, uvela u njegov prostor prekrasanu mileševsku Bogorodicu iz Blagovesti, na
štafelaj stavila sopstveno platno, ispisala poruku, raširila bele vezove, puževe... Ubedeni smo da joj je svetski
poznat slikar blizak zato što je nikada zaboravljen rodni Vitebsk transponovao u uzbudljive slike izražajne hromatike i
deformisanih oblika koji stvarnost uznose u nadrealno, iako je sve prepoznatljivo i jasno, satkano od mašte i izvesne
nostalgije. I Slobodanka zavicaj nosi u sebi i pretace u umetnost, bez obzira koji motiv obraduje ili kojoj se temi
posvecuje. Naravno, on je prisutan samo kao uspomena na izvornu cistotu sela, cistotu koje se nikada nije odrekla i
utkala je u raskošnu plasticnu i misaonu strukturu svojih dela.
Osnovna odlika svega što Slobodanka stvara jeste cinjenica da život pretvara u umetnost isto kao što umetnost
vešto prevodi u život. Zato su i njeni radovi ispunjeni panteistickom razdraganošcu, jer je ljubav prema svakoj
pojavi i svakom živom stvoru prevela u ljubav prema slikarstvu i svemu što su postigli njeni daroviti prethodnici iz
matice umetnickih tokova. Ona uvek polazi od cinjenica iz prirode ili umetnosti, ali ih koristi samo kao sredstvo da bi
izgradila sopstveni univerzum kojim odražava sve najbolje što poseduje. Pri tom, a to isticemo kao kvalitet, znanjem
nije ugasila osecanja nego je ostvarila ravnotežu izmedu cerebralnog i emotivnog. Njeni naizgled jasni prizori krcati
su zagonetkama koje mogu da odgonetnu samo dobri poznavaoci istorije umetnosti.
Kao izuzetno obrazovanu umetnicu sa jasno iskazanim humanistickim nacelima, Slobodanku bole sve rane
covecanstva i, posebno, naroda kojem pripada. Ipak, stvaralaštvo nije ukaljala prljavštinom surovog vremena,
nepravdama, tragicnom ljudskom sudbinom i neumitnošcu prolaznosti. Nikada nije zatvorila oci ni bežala od istine, ali
se od svega spašavala stvaranjem i verom u uzvišenu misiju umetnosti. Ipak, dogadanja u društvu su bila
neposredan podsticaj za njen najnoviji ciklus Staza od snova koji, zasad, cini sedamdesetak kompozicija sa
stolicama - pomalo ironicno angažovanih, ali veselih i bajkovitih. I on pociva na ikonografiji, plasticnoj gradi i
emocijama.
Slobodanka je objasnila da se motiv svima znanog upotrebnog predmeta - namenjenog radu, odmoru i dokazivanju
položaja u društvu - prvi put javio u njenom opusu kao omaž Van Gogu na završnoj godini studija. Od tada je cesto
neizbežan i prilikom uspostavljanja dijaloga sa Šagalom, Kleom, vizantijskim i srpskim srednjovekovnim živopiscima ili
nekim drugim njoj omiljenim slikarem, ponajviše kao detalj lirskih predela, enterijera i mrtvih priroda, kao secanje na
babinu baštu, dedin vocnjak, egzoticne bašte, devojacki vajat, usnule tajne, Mocartovu muziku i ostalo na šta
ukaže jezgrovitim literalnim putokazima. Stolice su srž kompozicija nastalih kao duhovit i dobronameran odgovor na
dešavanja u Srbiji krajem prošlog milenijuma, a lucidno ih odreduju i nazivi Kraljeva sofra, Sabor, Nekad se stolica
prevrne, Dan krunisanja, Hedipatija na naš nacin, Opojna zagonetka, Magicna sofa, Trenutak vlasti, Oh, slatka
carolijo, Hoce li biti dogovora... Istakli smo tek nekoliko koji izvanredno definišu osnovnu ideju. Oni se povezuju u
izuzetno zanimljivu i smislenu celinu, a odlicno ih objedinjuje naslov ciklusa, izložbe i kataloga. I on usmerava ka
velikoj i nikada odsanjanoj iluziji vlasti, moci i svega što se ustolicenjem postiže, ali i na ostale nepoznanice
bivstvovanja i stvaranja.
Ljudi su, osim kraljeva preuzetih sa minijatura, stilizovanih Kleovih glava, arhajskih, antickih ili srednjovekovnih
figura, nestali sa Slobodankinih fotelja, sofa, tronova, parkovskih klupa, šezlonga, ligeštula, barskih, kuhinjskih,
baštenskih i ostalih stolica, izmaštanih i vec videnih, ali se njihovo prisustvo naslucuje. One su, kao nemi svedoci,
preuzele njihove sudbine i, dovoljne same sebi, grade sopstveni svet satkan od ritmova i znacenja, ispunjene
atmosferom i nagoveštajima nekih dešavanja u kojima su sudelovale. Cesto su uz njih i atributi poput cilima, cveca,
vinove loze, rasutog biserja, cipki, saca. Usamljene ili u paru, tek naznacene ili strpane jedna kraj druge, izgubljene
u prostoru ili stopljene sa ambijentom, ponosno uspravljene ili prevrnute, sjajnim brokatom tapacirane ili polomljene,
postale su svojevrsni znakovi kraj puta, ali pre svega svega u službi ciste likovnosti.
Slobodanka i ovom serijom svojih ostolicenih kompozicija dokazuje da se srž njenog rada nalazi u zakonima
slikarstva, zakonima koje poštuje, prilagodava sebi i zadržava pravo da donosi nove. Zato su njena ostvarenja
samosvojna, duboko ukorenjena u tradiciji ali ne i istrgnuta iz savremenih tendencija. Podjedanko pocivaju na
pikturalnom i crtackom bogatstvu, na snažnom zvuku pigmenata i dejstvu bele kao emanaciji svetlosti, na
pojednostavljivanju i minucioznim detaljima, na divljenju prema ornamentima sa narodnih rukotvorina i onima koji kao
neminovnost nastaju tokom stvaralackog postupka. One osvajaju suptilnošcu i snagom hromatike, koloristickim
kontrastima i tonskim prelivima, taktilnim vrednostima i, nadasve, lepotom i izražajnošcu pikturalne materije kojoj je,
cini se, sve podredeno. Uvek drugacije, neocekivane i maštovite, potvrduju zakljucak Gastona Bašlara da je
imaginacija pre sposoobnost izoblicavanja slika koje nam nudi opažanje, a ponajviše sposobnost menjanja slika.
Mada se navod odnosi na tumacenje književnosti, ne bismo pravili razliku izmedu suštine i ciljeva, nego samo izmedu
sredstava kojima razlicite grane jedinstvene umetnosti do njih stižu. Ubedeni smo da je Slobodanka odabrala pravi
put, odnosno jedini koji joj odgovara. I ona, poput slikara egipatskih piramida, spaja dve težnje: božansku,
natcovecansku, iskonsku i daleku sa ljudskom, svakidašnjom i savremenom. Povezujuci naizgled nespojivo produžila
je zlatnu nit nikada umrlog klasicnog slikarstva, o cijoj se smrti vec dugo govori, ali i potvrdila da samo autenticnim
vrednostima umetnik pripada svima i produžava život umetnosti.

..................................................................................................................... Ljubica Miljkovic 2003.

 

 

Impresija pred slikama
Slobodanke Rakic Šefer

 

Sipi svetlost iz dubine
pretace se u belinu.
Kroz cipkasto tkanje neba
nocas, naša mladost minu.

Na kapiji postojanja
poput majke neka žena,
A u duhu suvog cveca
slutim da je duša njena.

Beli odri bela gnezda,
u kojima ptica nema,
a u škrinji-bela tajna:
vencanicu moma sprema.

U belini belih strepnji
belo jagnje na izvoru,
nigde ovde mraka nema-
mi gledamo samo zoru.

Iz belina nežnost raste
to se srcem brzo shvaca.
Slikarka nam nežnom dušom
izgubljenu nadu vraca.

...................................................... ......Rasim Celahmetovic 1989

 

.

Simboli i snovi Slobodanke Rakic-Šefer
(Povodom otvaranja izložbe slika "U rajskim vrtovima")

. Veceras prisustvujemo jednoj likovnoj svetkovini, izložbi slika pod nazivom "U rajskim vrtovima" Slobodanke Rakic-
Šefer, poznate slikarke koja ce zasigurno svojim delom ostaviti trajni pecat u srpskom slikarstvu.
U pseudo-modernom svetu, a posebno svetu umetnosti, kada se za stvoreno delo proglašava sve od najružnijeg i
najbanalnijeg predmeta do erotskih scena na granici vulgarnog; pred nama je veceras jedno suptilno i kompleksno
slikarstvo Slobodanke Rakic-Šefer, sazdano od emocija i simbola. Dakle, preko emocija i simbola može se samo
uslovno uciniti pokušaj da se delimicno objasni slikarstvo Slobodanke Rakic- Šefer. Njeno stvaralaštvo u biti slojevito
i višeznacajno u nekoj potpunosti i nije moguce objasniti, kao uostalom i druga umetnicka dela, ali van svake sumnje
- to je još jedan istinski doprinos pravoj umetnosti i nadi u njen moguci povratak u svetu pomerenih vrednosti.
Kao što je istaknuto, ta dva krucijalna fenomena našeg vremena; emocijama kojih su mnogi lišeni, i simbolima tim
univerzalnim jezikom vekova, graden je likovni recnik ove izložbe slika Slobodanke Rakic- Šefer. Emocije, najdublji i
najkompleksniji deo stvaralacke licnosti izgleda da uvek isplivaju na površinu. U delu Rakiceve to su doživljaji i lepota
uspomena. Uocavaju se ili se naziru, rekonstruisani snovi detinjstva, vreme provedeno u autenticnim ambijentima
macvanskog sela, secanje na dedinu kolibu i laste ispod strehe. Tu su kuce, dvorišta, kolibe, licidersko srce, ubrane
šljive, jednom recju; plemenito podneblje i život ispunjen smislom. I svaki doživljaj Slobodanke Rakic Šefer ima likovni
temelj, osmišljen i umiven podstice na vlastiti doživljaj posmatraca slike, jer bilo gde da smo, emocije i snove kao
breme na ledima, sa sobom nosimo.
Kada smo davnih devedesetih godina prošlog, XX veka, bili pocastvovani da govorimo na otvaranju jedne
nesvakidašnje izložbe Slobodanke Rakic-Šefer, u Priboju, u predvecerje velike jugoslovenske i srpske drame, vec
tada se dalo zapaziti da je ona slikar koji od raznovrsnih doživljaja i simbola može graditi i sagraditi likovne price. Bila
je to izložba posvecena pceli, bolje receno, fenomenu pcele, njenom delu, stvaranju, radu. Slikarka je ocigledno bila
na ivici opsednutosti tim cudom životinjskog sveta, i svekolikim simbolom kolektiviteta- pcelom. Na platnima su bile
pcele, saca, košnice i ponovo pcele njihova organizovanost i posvecenost kolektivu i kontapunkt ljudskoj sebicnosti i
dezorjentaciji.
Na ovoj izložbi izgleda po prvi put Slobodanka Rakic-Šefer predstavlja jedan ciklus slika na kojima su paunovi u onim
žarkim bojama kojima su inace prepoznatljivi u svekolikom životinjskom svetu i još više u recniku simbola. Ova
cudesna ptica koja vekovima pleni naucnike, umernike ali i opsenare i alhemicare, živi kao personifikacija svekolikog
pozitiviteta, gordosti i sujete. Za pauna se veruje da potice iz Indije i važi za simbol cunca, zbog raskošnog
perjanog tocka na repu. Kažu, da su se u 5 veku pre nove ere paunovi, kao egzoticna retkost u Atini delili za novac
kao ulaznice pri razgledanju grada, a u 2 veku u Rimu predstavljaju Junonine svete životinje. Na slikama Vitlejemske
pecine gde je roden Hrist slika se paun; dva pauna koji piju vodu iz iste kupe, ukazuju na novo duhovno rodenje, a
andeli (heruvimi) imaju krila od paunovog perja. U zapadnom svetu paun je važio za ubicu zmija a svetlucave boje
perja na repu pripisivane su njegovoj sposobnosti da zmijski otrov preobrazi u suncevu supsrancu. Najzad, paun je
personifikacija lepote i dostojanstva, proteruje zle sile i kažu da pleše kada vidi lepe žene. Upravo je ovom
simbolikom docran paun na slikama Slobodanke Rakic-Šefer. On je solarna metafora života, simbol ljubavi, trajanja i
vecnosti. Paun je alhemija kosmosa.
I mada simboli zauzimaju znacajno mesto u likovnoj inrepretaciji slikarstva Slobodanke Rakic-Šefer, oni ne
predstavljaju celovitu stvaralacku skalu. Njena umetnicka univerzalnost gradena je u transpoziciji raznih kultura,
briljantnoj selekciji prihvatljivog. Na prvom mestu ona stavlja redukovne srpske folklorne i verske fenomene,
proverene i jasne. Primerice, modifikovani krst i ornament sa pirotskog cilima samo su segmenti kulture iz koje je
ponikla, kojoj duguje i kojoj se vraca. Medutim, ona se time ne svrstava u iskljucivog pratica i tumaca kulturnog
senzibiliteta sopstvene nacije. Ona srecno kombinuje motive makedonskog i grckog folklora, sa jednostavnim
stolicama ležajima i sofama tako neizbežnim za poimanje Raja. U svemu tome, raskošni kolorit koji zraci sa njenih
slika cini logicnim i naslove njenih opservacija. To su: "Magicna sofa", "Za divan san", "Dan krunisanja", "Nešto o
meni plavo", zatim "Cuvar kucnog praga", "Šagalov stol" ili "Letnja noc u dedinom dvorištu". Jednostavni predmeti,
cvetni ambijenti, tajanstveni znaci i simboli predstavljaju likovni jezik Slobodanke Rakic-Šefer.
Na kraju umetnicka prepoznatljivost Rakiceve predstavlja esencijalnu determinantu njenog likovnog trajanja. Mnoge
slike koje smo vremenom gledali ostaju u secanju, ali njene se po necemu izdvajaju i urezuju. To je i poslednja
lestvica na vrednosnoj skali, kojoj, konacno bez izuzetka, svi stvaraoci teže. Biti prepoznatljiv u moru slicnih ili
istovetnih, jeste potvrda predenog puta, truda i posvecenosti. Konacno, kada se posle neumitnog putovanja u
smiraj, u zalazak, u iskon, sve utiša, kada iza svakog ostane samo neki zavežljaj ili pregršt u nadahnucu stvorenog,
samo je to bila istinska potvrda našeg bitisanja "ovde i sada" ili kako bi to Albert Ajnštajn rekao, bio je to dokaz, da
je "sve to ipak imalo nekog smisla".

..................................................................................... U Užicu, 02.05.2008.god. Dragiša Milosavljevic

 

 

 Poštovana i draga gospodo,

 

   Samo izuzetni stvaraoci mogu u ovo vrijeme
ispod ovih naših uzburkanih nebesa okupiti ovoliko svojih poštovalaca.
                   Otvarajući dveri ovog umjetničkog paviljona uvodim
Vas u carstvo svjetlosti prepuno čudesa u kome svima nama draga umje-
tnica Slobodanka Rakić - Šefer dostojno korača kao (carica Raja)
okićena lovorovim vijencem.

                  Noseći u sebi energiju neslućene moći ona začara
sve što dotakne, bilo da leti nebesima bilo da ponire u dubine okeana.
                   Oko nje je beskraj i ljepota koja zaslepljuje.

                   Ne klanja se bogovima, već svemoćnom suncu, koje
je obasjava prekrasnim zrakama.
                   Zato za nju ne postoje principi i propisane
dužnosti već samo snoviđenje.

                   Harmoniju koju uspostavlja prati poj slavuja i
sve je oko nje razcvetano kao crveni makovi i nabreklo kao šljive  Ranke.

                   Njena ruka vođena je tajnom nebeskoga duha i
zato ne živi u ovozemaljskom materijalnom već u svom duhovnom svijetu.

                   Raspukla se njena lirska duša i otisnula na njenim
slikama, pokazujući da je ostvarila vječiti ljudski san o spoju ljepote
i raskoši i vječne sreće i ljubavi.

                   To mogu samo odabrani srećnici koji su kao ona
sa nebesima svezani.

                   Da je sve tako uvjerićete se i sami.......

                   Izvolite - gledajte, odgonetajte njene tajne i
uživajte u onome što nam je podarila.

 

U Beogradu,                                                          Milenko - Miško Radoman
20.12.1996.

 

Tekst procitan na otvaranju izložbe slika Slobodanke Rakic Šefer
od Perspektiva IV do XXIV
u Jugoslovenskoj galeriji umetnickih dela. Dositejeva1. Beograd

 

 

Draga madam Šefer,

 

Galerije u Beogradu obično ne posećujem. Teško da bih našao sliku koju bih mogao duže da gledam na zidu moje sobe.
Među Vaše slike privukla me je toplina i svetla galerije ove sive, besmislene večeri. Hteo sam zagrejati ruke. Našao sam davno izgibljeni mir, zanos, čaroliju-nostalgiju za detinjstvom odakle smo se otisnuli u potrazi za srećom,
u lutanju bez kraja između budnog sna i prividne jave.

Uneli ste vedrinu u ova siva jutra i večeri i učinili od beznađa-nadu.
Tamo gde moje misli nađu mir tamo će moja duša biti. Hvala Vam.
Bio bih veoma žalostan ako su dve slike koje bih voleo da gledam dugo, dugo u mojoj sobi, već prodate.
To su: ...sedela je za mašinom i
               K`o jedan vrt
Ako su slobodne, sa Vašim dopuštanjem, ih sada rezervišem /kupujem/

...................................................................S`poštovanjem, Dušan Bogdanović

                                               ............        11.decembar 2006.

 

 

Slobodanki Rakić Šefer

 

... Sve plave
sa njenih slika
u oku joj plove ...
                   ................................................Zorica Joksimović

                          .........................................26. juna 2007.

 

 

Kada sam prvi put videla Slobodankine slike, pitala sam se - gde ta zena zivi, kada joj je dusa, uprkos svemu sto nas je diralo svih ovih godina, tako cista. Kada joj je srce puno prenosne vedrine!
Gledajuci njene slike i najveci protivnici "umetnosti kao terapije u borbi protiv beznadja" ostaju nemi.
Mrak pretvara u svetlo!
Nedavno me je prijateljica zatekla pitanjem - da li za mene postoji ijedan drugi slikar u ovoj zemlji osim Slobodanke Sefer?!
Postiji, svakako, ali moje oci su izabrale njen zarazni optimizam!

.................................................................................................................. Blagica Kostić

..................................................................................................................21. Februar 2008.

Nazivi nekih njenih dosadašnjih izložbi:

NEŠTO O MENI PLAVO
Medunarodni pres centar Tanjuga, Beograd, oktobar 2000.

STAZA OD SNOVA
Galerija Doma vojske, Beograd, oktobar 2003.

TO JA SANJAM BUDNIM OKOM
Galerija Savremenici, Lazarevac, novembar 2006.
Galerija Ulus, Beograd, decembar 2006.

RAJSKI VRTOVI
Moderna galerija, Užice, maj 2008.

U PTICI JE PESMA
Galerija 107, Zemun, decembar 2008.

ONA SANJA... NE BUDITE JE!
Galerija Feniks, Beograd, septembar 2009.

Slobodanka Rakic Sefer

 

Adresa: Baštovanska 7, ..11000 Beograd, Srbija; ( Belgrade, Serbia )
Atelje: Paunova 30/1
.
tel: 011/367-0867
mob: 064/130-4607

e-mail: s.sefer@beotel.net
www.slobodankarakicsefer.com