Korisničko ime      Lozinka

Nemaš nalog? Registruj se

Profil

Opšte informacije

Ime i prezime

Zoran Calija Carli

Godina rođenja

1963 god.

Živi i radi

u Beogradu

Fakultet

FLU u Beogradu

U klasi profesora

Mirjane Mihač 1989

Član udruženja

ULUS

Zoran Čalija Čarli 

Rođen u Skoplju 1963 god.

Završio FLU u Beogradu

Na odseku- Slikarstvo-diplomirao u klasi prof.Mirjane Mihač 1989 god.

Član je ULUS-a od 1989 god.

Predsednik ULUS-a 1914 god.

U statusu slobodnog umetnika od 1984god.

                                                     Човек само срцем добро види                           

А. де Сент Егзепери, Мали принц

      Све што је урадио и што ради као социјалнo брижна и ангажована личност, кога ране његовог рода боле, односно као свестрани уметник, сликар, вајар, сценограф, редитељ, ликовни педагог, организатор, доброчинитељ и  шта све још не, Зоран Чалија, или од  милоште Чарли, који  је управо на средокраћи животног века, само је још једна потврда оне једноставне тајне Малог принца која гласи: “Човек само срцем добро види“.

       Наиме, свако дело Зорана Чалије и сваки његов поступак сведоче да је он личност која свим суштинским животним питањима, свеједно да ли стручним, политичким, естетичким или етичким, приступа срцем, дубоко емотивно, искрено и спонтано. Јер, како би се другачије дао разумети његов алтруизам, мера испољене љубави и големог труда којима је настојао да о свом руху и круху, дуже од једне деценије, кроз стваралачку игру, као оснивач, модерни менаџер, организатор, режисер, сценограф и костимограф, каткад сценариста и композитор позоришта Чарлина, при београдском Дому за незбринуту децу у Улици Браће Јерковић, напуштенима ублажи недостатак родитељске присности и родитељског скрба. Како би се могло, иначе, објаснити његово деловање у време док је Милосрдни анђео бомбама „даровао“ његов народ или схватити шта је све урадио као један од покретача племените хуманитарне акције Звона Метохије? Акције која је окупила преко пет стотина уметника, чланова УЛУС-а и УЛПУДУС-а, у настојању да својим радом на терену и још више продајом поклоњених дела, допринесу обнови и очувању угрожених споменика културе широм Метохије и Косова. Коначно, како би се другачије могао разумети његов непомирљиво борбени став којим се одупирао и одупире сваком једноумљу и свакој идеологизацији уметности?У том светлу ваља оцењивати  и његово деловање на организовању Отвореног наспрам званичног и потпуно отуђеног, суштински мондијалистички преиначеног Октобарског салона, којим су средства намењена стимулисању и презентовању текућег ликовног стваралаштва Србије практично отета и преливена у туђе џепове.

                               Мада је тешко проценити да ли Чалија као друштвено ангажована личност наткриљује уметника, ипак бисмо, према вредностима његовог минулог сликарског рада, нарочито према резултатима што их је остварио и представио на изложбама у Београду, под лирским насловима О чему сањаш изјутра, одржаној 2008. године у Галерији СУЛУЈ-а, и Чекајући јутарње бродове, приређеној 2011 у Галерији УЛУС-а, могли да закључимо како се његово ликовно стваралаштво напросто значајем намеће. Хиперактиван, дубоко емотиван и преосетљив, али истовремено и свестан опасности којима би био изложен ако би се препустио својим ћудима, Чалија се убрзо, после краћег излета и задржавања у просторима једног жестоког експресионизма геста и форме, прожетог духом надреализма и симболизма, определио за ону врсту стваралачког поступка чија структура захтева изразиту меру извођачке стрпљивости и контроле. На тај начин, поступком брижљивог тражења и брушења дела, свеједно да ли цртежа, слике или скулптуре, он успешно избегава оне стваралачке изазове и замке које се најчешће јављају као пратиоци пренаглашених и слабо контролисаних емоција. Тако су током више од једне деценије настајали циклуси његових дела, почев од сунцокрета преко птица до лирски схваћених предела, најчешће у јутарњим измаглицама у којима су сви елементи ликовног изражавања у целости прожети неком врстом кантиленске смирености дате у молски пригушеним сазвучјима. Управо на тим одликама се заснива и поетика циклуса слика НАДОМАК ОКА јер, искуство учи, далеко од ока далеко је и од срца. У ствари, тај нови циклус радова, што их сада излаже обележавајући, игром случаја, свој педесети рођендан, чине слике емоцијама преплављених предела, паркова, дрвореда, шумарака и растињем обраслих обала реке.

              Држећи увек на уму да је уметничка истина важнија од истине природе, Чалија и овим циклусом својих слика не описује очима виђено, већ представља оно што је душом и срцем доживљено. У њима и са њима он, попут искреног носталгичара, не трага за лепотом природе већ настоји и успева да изрази оне најтананије емотивнае вибрације које иначе покрећу његов стваралачки механизам. За њега је, очито, чин стварања својеврсно потчињавање телесних захтева духовним вредностима. Као уметник он је лирик и мистик у чијем се стваралаштву, кроз меру пуне пиктуралне засићености, затим кроз арабеску живо разуђеног цртежа, особених текстура, брижљиво изнијансираних ефеката светлости, каткад и суптилних валерских поигравања, увек озрачених неким унутрашњим миром, јава претаче у сан а овоземаљско оплемењује небеским. Према томе како се и колико се уметник не плаши од емоција, односно са колико стваралачке смелости, посебно за време у коме живи и за његове помодне диктате, лепо супротставља ружном, хармонију дисхармонији, градитељско рушилачком, Зоран Чалија несумњиво припада грuпи све ређих, али зато и све више хвале вредних српских савремених ликовних стваралаца, оних који делом и деловањем настоје да коренима остану на свом тлу, ослоњени на сопствене ведности, који се не осврћу на импортовани естетички диктат сада озваничених бораца “друге уметности“, приспелих на таласу појава што их је изнедрила нова уметничка пракса.       

                                                                                           Никола Кусовац,

                                                                                          Историчар уметности

 

 

 

САМОСТАЛНЕ ИЗЛОЖБЕ

1993. Београд, Павиљон Цвијета Зузорић, – слике, цртежи, инсталације

1995. Београд, Веселин Маслеша – слике

1996. Београд, Шумице – слике

1997. Београд, Ђуро Салај – слике

2003. Рума, Културни центар – слике, скулптуре

2003. Нови Београд, Галерија 23. – слике.

2008. Београд, Галерија СУЛУЈ – слике, скулптуре

2008. Париз, Галерија “La cite’inernationale des arts” – слике

2009. Париз, галерија “Art’est” – слике2010. Лондон, галерија “Fine Art Gallery Paintings” – слике

2011. Београд, Галерија “Blow up” – слике

2011. Београд, Галерија УЛУС – слике

2013.-Београд,”Галерија општине Врачар”-слике.

2013.-Галерија "Терра",Кикинда

 

ВАЖНИЈЕ ГРУПНЕ ИЗЛОЖБЕ

 

1987. Павиљон Цвијета Зузорић, Београд, цртежи и мала пластика

1990. Галерија УЛУС, Београд, нови чланови

1990. Павиљон Цвијета Зузорић, Београд, Јесењи салон

1991. Павиљон Цвијета Зузорић, Београд, Пролећна изложба

1997. Београд, ”Веселин Маслеса”

1999. Павиљон Цвијета Зузорић, Београд, Ратни атеље

2000. Музеј историје Југославије, Београд

2000. Музеј 25. Мај, Београд

2001. Галерија Стари Зеланд, Крагујевац

2001. Кућа Ђуре Јакшића, Београд

2001. Галерија 23, Београд

2001. Павиљон Цвијета Зузорић, Београд, Јесењи салон

2002. Галерија 23, Београд

2002. Кућа Ђуре Јакшића, Београд

2003. Велика Хоча, Косово и Метохија

2004. Галерија УЛУС, Београд

2004. Павиљон Цвијета Зузорић, Београд, “Апел”

2005. Павиљон Цвијета Зузорић, Београд, цртежи и мала пластика

2005. Шабац, Колонија Цер

2006. Павиљон Цвијета Зузорић, Београд, Јесењи салон

2006. СКЦ, Београд, Мајска изложба

2006. Галерија центра за културу и уметност, Алексинац

2007. Национални музеј, Yangon, Myanmar, савремена српска уметност, Бурма

2007. СКЦ, Београд, Мајска изложба

2007. Бијалнале цртежа, Панчево

2007. Павиљон Цвијета Зузорић, Београд, Јесењи салон

2007. Галерија ”Арт блок”- НБГД , продајна изложба,Нови Београд

2007. Изложба ликовне колоније “Делиблатски песак”, Пан

2008. Ликовна колонија Рафаиловићи, Црна гора

2009. Српска амбасада, Лондон

2010. Павиљон Цвијета Зузорић, Београд, Пролећни салон

2010. Павиљон Цвијета Зузорић, Београд, Јесењи салон

2010. Новобеоградско лето, ”Пејзаж”- Културни центар, Нови Београд

2010. Међународна манифестација посвећена Милеви Марић Ајнштајн и Алберту Ајнштајну,Галерија ”Мост”, Нови Сад

2009-Contemporary Canvas  Art and Watercolor,Cambridge Gallery

2010.-Conteporary Serbian Art Exhibition,Serbian Embassy,London

2010.-Russian,Eastern&Oriental Fine Art Fair,London

2011. Хуманитарна изложба “Звона Метохије” Трст, Италија

2011. Павиљон Цвијета Зузорић, Београд, Пролећни салон

2011. Вук Караџић, Звездарски кругови, Београд

2011. Изложба пејзажа, Алексинац

2012. Крајишки ликовни салон, Београд, Книн, Крагујевац, Панчево

2012. Међународна изложба, Народни музеј, Бања лука.

2012. Павиљон Цвијета Зузорић, Изложба сликара Србије, Београд.

2012.- “Новобеоградски пролећни салон”, парк блока 23,  Нови Београд

2012.- ”Отворени октобарски салон”, парк блока 23,Нови Београд

2013.-Галерија скц Нови Београд,Мајска изложба

2013.-Meђународна изложба,Скопље

2014.-Павиљон Цвијета Зузорић, Београд, Пролећни салон

2014.-Павиљон Цвијета Зузорић, донаторска изложба "Уметност за уметност", за спашавање павиљона Ц.Зузорић                                                                        

 

 

 

 

 

adresa:Milentija Popovića 36,Novi Beograd,BLOK 23

mail:zorancalija@gmail.com

fejsbuk:Zoran Calija

mob.tel.064/1747-263