Korisničko ime      Lozinka

Nemaš nalog? Registruj se

Profil

Opšte informacije

Ime i prezime

Maja Škaljac-Stanošević

Godina rođenja

1974.

Srednja škola

Srednja i Viša turistička škola

Fakultet

Filozofski fakultet-Istorija umetnosti

Član udruženja

ULUPUDS

 16. BIJENALE KERAMIKE BEOGRAD

Jedna od najrelevantnijih smotri savremene keramičke scene , Bijenale keramike Beograd se više od trideset godina uspešno organizuje u Beogradu. Najinteresantniji gradski prostori i galerije ( Galerija Kulturnog centra Beograda, galerija “ Progres “, Kuća legata, Dom JNA, galerija Super space… ) su bili domaćini ove manifestacije koju tradicionalno organizuju Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije ( ULUPUDS ) i Sekcija za umetnost i dizajn keramike i stakla. Galerija Radio-televizije Srbije je otvorila svoja vrata za 60-ak eksponata ( podne i zidne instalacije, keramoskulpture, posudna, utilitarna keramika, panoi… ) 46 autora koje je desetočlani selekcioni savet izložbe odabrao za ovogodišnju postavku. Izloženi radovi koji su nastali u poslednje dve godine veštim i kreativnim kombinacijama keramike (kamenina, porcelan,majolika, engoba, oksidi… ) sa drugim materijalima ( žica, staklo, drvo,metal, zlatni listići,sito štampa… ) i različitim tehnikama izrade su prava umetnička dela. Pored doajena i svetski priznatih umetnika, starije i srednje generacije- veliki doprinos ovoj izložbi je dala nova generacija najmladjih stvaralaca. Velimir Vukićević, Ivana Batalo, Radenko Adnadj i Igor Sabadoš su svoju posudnu keramiku doveli do potpune tehničke i estetske perfekcije. Eksperimentišući formom, uspešnom sintezom materijala i koristeći izuzetne mogućnosti gline nastala su originalna umetnička rešenja ( Valentina Savić, Katarina Lazić – Vasiljević, Sanja Sremac i Tatjana Zakić ). Finoća, preciznost izrade i lepota obrade forme eksponata odlikuje radove standardno odličnih umetnica- Jasmine Pejčić, Aleksandre Miletić i Ljubice Jocić- Knežević. Olgica Jelić – Kucina je inspiraciju pronašla u hrišćanskoj ikonografiji. Mlade snage, autentičnog umetničkog rukopisa su pravo osveženje ove izložbe ( Sabina Horvat, Miona Savić,Ivana Špoljarić, Nataša Vasilić, Vesna Šaula i Iva Kukurić). Milica Pajić, Minja Djurdjević, Ivana Čotrić, Ivana Kostić i Uroš Todorović su maštovito koketirali sa dečjim crtežom, “ vedrom “ paletom boja, veselim likovima i formama iz “ zemlje čuda “. Duhovite keramoskulpture stilizovanog biljnog i životinjskog sveta su izložili Biljana Rakić, Marica Jovićević – Petrović, Momčilo Mo-mo Trajković i Miona Stefanović. Očekivano dobre umetnice ( Lana Tikveša, Melita Biber- Nuta, Jelena Miletić, Katica Pavelka – Vukajlović, Larisa Ackov, Ana Stipsić i Marija Milin )su svoj prepoznatljiv stil izražavanja i kreativni potencijal utkali u svoje radove. Lazar Rančić i Nemanja Nikolić.su bili vodjeni zakonima svetlosti i senke . Večitom inspiracijom umetnika -ljudskom figurom i licem su se , svako na svoj jedinstven način bavili : Aleksandar Kucina, Gordana Kitak, Elizabeta Perić i Lana Rakanović . Koliko dobro se neka ideja može reprezentovati na dekorativnim panoima – slikama različitih formata, oblika i kolorita prikazali su:: Ana Jakić – Jevtović, Dragana Vasiljević – Marković, Tatjana Radojković- Ivanišević i Boris Bogdanović. Pročišćena, savremena i zanimljiva dizajnerska rešenja su ponudili Nikola Knežević i Srba Lukić. Značaj ovakvih pregleda ostvarenja umetnika na polju keramike je podjednako bitan za struku, stručnu likovnu kritiku, kolege iz drugih branši i publiku koja s nestrpljenjem iščekuje svaku novu postavku .Poteškoće s kojima se organizatori suočavaju u toku procesa nastajanja ovakve jedne kompleksne i ozbiljne postavke se zaborave u trenutku kada se čuje: “ Izložba je otvorena.Uživajte! “. Maja Škaljac – Stanošević, istoricar umetnosti 

15-о Бијенале керамике Београд 2009.

 У нашој култури и традицији, керамика као грана примењене уметности заузима веома значајно место. Поред Тријенала керамике, један од најдуготрајнијих и најрепрезентативнијих прегледа српске керамике, оригиналних ликовних израза и достигнућа, аутентичних и смелих решења наших уметника је Бијенале керамике Београд. Овогодишње јубиларно 15- о Бијенале керамике које од 1978. године организује Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије ( УЛУПУДС ) и Секција за керамику окупило је 40-ак аутора, стваралаца савремене керамичке сцене. Ова изложба је једна од ретких традиционалних изложби која има завидан век трајања и која из године у годину добија на квалитету изложених радова. Већ смо се навикли да нас аутори сваке друге године изненаде инвентивношћу и новим идејама, шаљући нам поруке да керамикa има толико тога још да покаже. Уметници су својим разнородним експонатима освежили, оплеменили и оживели простор галерије Куће легата која је овогодишњи домаћин Бијенала. Иако је свака декоративна и утилитарна посуда; керамоскулптура; просторна, зидна и подна инсталација; фигуративна композиција и апстрактна форма уникатна и аутентична, са препознатљивим ауторским рукописом- поставка оставља утисак јединственог креативног простора, складне повезаности и једне хомогене изложбе. Успешна синтеза је остварена у ликовном, експресивном и функционалном смислу комбинацијом различитих керамичких техника израде ( каменина, порцелан, мајолика, теракота,terasigilata, раку... ), материјала (стакло, дрво, метал, канап, оксиди... ) и савремених медија ( фотографија, видео записи, принтови... ). Широк распон стваралачких и технолошких могућности, слобода уметничког изражавања, креативни потенцијал, вештина и машта уметника, финоћа и прецизност израде, лепота и смелост обраде форме, иновације унутар света облика и идеја задовољавају како естетске, тако и професионалне стандарде. Хетерогеност представљених мотива и различите иконографије су инспирисане апстрактним формама, религиозном тематиком, биљним и животињским светом, музиком, свемиром, далеким световима, еротиком, свакидашњицом, а самим насловима нас уметници „ уводе „ у своје светове: „ Црно сунце „, „ Млеко „ , „ Мрежа апостола „ , „ Енклава „ , „ Паралелни светови „ , „ Породица „ , „ Љубав „ , „ Преображај „ , „ Бескрај „ , „Плави пуж“, „ Јесен „ ,Свемир „ , „ Deep blue “, “Coffee break “, „ Ратници „, „ Галактички корал „ , „ У тренутку „, „ Паковање „, „ Лепа Маја „, „ Гвожђарска трговина Бирташевић – Панић „ , „ Опуси „ ... У жељи да „утоле глад „ публике, стручне јавности и колега за нечим новим и другачијем, организатори су обогатили програм низом пратећих манифестација: изложба радова војвођанских керамичара, изложба „ Чутура - уметност на колу „, мини-изложбе Филипа Фидановског и Србобрана Килибарде , предавања Милице Бубање о техници сребрне глине, Ане Сладојевић и Марије Личине о афричкој керамици, Валентине Савић о еротици у керамици; видео радови Лане Ракановић, Ивана Албрехта, Олгице Јелић Куцине и Александра Куцине. Висок степен квалитета целе поставке јубиларног 15-ог Бијенала керамике Београд у време божићних и новогодишњих празника, уведене новине, ангажованост чланова Секције за керамику УЛУПУДС-а, симболично отварање врата колегама из окружења су ветар у леђа организаторима да наредно, 16-о Бијенале керамике подигну на још виши ниво и да евентуално пораде и на међународном карактеру изложбе. Маја Шкаљац Станошевић

 

Zapisi

 Jedan od najkreativnijih, najinventivnijih, najplodnijih i najzanimljivijih umetničkih parova na savremenoj srpskoj likovnoj sceni su Leonora Vekić i Zlatko Cvetković. Iz godine u godinu kreativni dijalog ova dva autora se zasniva na autentičnim likovnim izrazima, prepoznatljivim umetničkim rukopisima, entuzijazmu, nepresušnim stvaralačkim energijama i svežim idejama koje se savršeno dopunjavaju i sučeljavaju. Složena kompoziciona rešenja i monumentalne prostorne instalacije su rezultat njihovog eksperimentisanja sa novim i tradicionalnim materijalima, istraživanja formi, poigravanja sa trećom dimenzijom, traganju za neobičnim oblicima… Koliko god da su na prvi pogled neprilagodljiva i zahtevna svojstva upotrebljenih materijala, njihove tapiserije - skulpture uvek zadovoljavaju profesionalne standarde i veštom tehničkom izvedbom održavaju balans izmedju visokog estetskog nivoa i dekorativne funkcije radova. Dosadašnja istraživanje na polju tapiserije i izuzetnih mogućnosti tekstila, Leonora i Zlatko su na ovoj izložbi zamenili neobičnim materijalima : video kasetama, audio trakama, novinskom hartijom, najlonom za pecanje, gramofonskim pločama od kojih su “ istkali “ svoje tapiserije , podne i zidne instalacije . Koncept postavke “ Zapisi “ se zasniva na ideji da se recikliraju i iskoriste u umetničke svrhe ovi materijali , koje je većina nas u naletu savremenih vrsta medija i interneta potpuno izbacila iz upotrebe . Ekspanzija savremenog društva, ubrzani napredak novih tehnologija, jeftinijih i “ bržih “ sredstava komunikacija, ogromna količina informacija kojima smo “ zatrpani “ sa svih strana učinili su da zaboravimo na gramofonsku ploču, audio traku, video kasetu, a u nekim slučajevima i novine. Na ovoj izložbi su autori dali svoje rešenje i ideju kako iskoristiti i obnoviti deo odbačenih “ zapisa “ izmeštanjem iz prvobitnog konteksta u novo ruho – prostorne instalacije , dajući im novu funkciju i ulogu. Za nastanak ovakvih ekspresivnih kompozicija skladnih odnosa formi i kolorita u našoj digitalnoj eri uz korišćenje principa tekstilne umetnosti potrebna je virtuoznost, specifičan senzibilitet, tehnička perfekcija i preciznost , koju očigledno poseduju ova dva umetnika. Primenjujući različite postupke u likovnom tretmanu, znalački i smišljeno stavljajući elemente u novi kontekst, osvajaju galerijski prostor i polako uvode posmatrača u svoje “ priče “ . Bilo da je u pitanju nostalgija za nekim lepim, prošlim vremenima ili ekološka svest o ponovnoj upotrebi odbačenih materijala i njihovo inkorporiranje u nešto novo – krajnji cilj umetnika i rezultat njihovog rada su odlične umetničke kreacije. Jedinstvene, impresivne celine finih kolorističkih efekata,estetski oblikovane linearne forme, njihov ritam , dinamika linija i upotreba baš ovih materijala pomeraju granice umetnosti i na neki način sjedinjavaju prošlost, sadašnjost i budućnost. Maja Škaljac – Stanošević, istoričar umetnosti

 



Таписерије
 
 
    Мирјана Мања Поповић је једна од ретких уметница која  више деценија негује
свој уметнички израз и успешно се бави таписеријом, специфичном уметничком
дисциплином, чије корене проналазимо далеко у прошлости. Самосталном изложбом у
матичној галерији УЛУПУДС-а – галерији „ Сингидунум „ , чији је члан од 1971.
године ауторка скромно обележава четрдесет година свога рада, ентузијазма,
креативности, богатог излагачког искуства у изради таписерија- јединствених,
монументалних зидних декорација. Мирјана је представник мале, али одабране групе
истрајних аутора који се искључиво баве традиционалном, дводимензионалном
таписеријом, која настаје клечаном техником  користећи вуну као материјал за
израду својих уметничких дела. У њеним таписеријама је публика имала прилику да
ужива на најзначајнијим изложбама,коју организују УЛУПУДС и Атеље 61, на којима
се представљају најуспешнија уметничка решења у овој дисциплини .
    Занатска рутина и вештина , савршена техничка прецизност израде и аутентичан
уметнички рукопис красе сваку Мирјанину таписерију. Уметница је током своје
богате професионалне каријере инспирацију проналазила у : народној, културној и
историјској прошлости српског народа; личностима и догађајима који су променили
ток и значајно утицали на српску историју ; народним ношњама и тканинама;
средњевековним мотивима камене пластике са фасада наших манастира и цркава;
родном граду Нишу, Византији...
   Поред радова инспирисаним националном историјом и културом  : „ Константин „,
„ Коњаник „, „ Песма љубави „, „ Наслеђе „ ...– уметница ће се представити и
делима са апстрактним и геометријским мотивима. Боје на њеним таписеријама су
компоноване са много осећања, и  постижу складне и фине колористичке ефекте у
валерима.
     Оваква врста поставки је права прилика да се публици представи део
вишедеценијског опуса уметнице , која је остала доследна у изради класичних
таписерија, изузетно скупе ,  тешке и компликоване технике израде ,у ери
савременог доба , када се ова грана примењене уметности развија у сасвим другом
правцу ( комбиновање различитих материјала и медија, „ излажење „ таписерије у
простор, одвајање од зида, тродимензионалне таписерије... ).
    
 
 
 
               


TRIBAL - RITAM
 
 
    Udruzivsi obrazovanje kostimografa skolovanog na Fakultetu primenjenih
umetnosti u Beogradu i oblasti ( multimedijalni dizajn, video produkcija,
komponovanje elektronske muzike, montaza zvuka i slike ) kojima se
nadogradjivala svoje znanje I profesionalno iskustvo i specijalizovala na
prestiznim koledzima u Londonu , Anela Takac je u centar Beograda, u galeriju
SINGIDUNUM unela duh prave Afrike.
    Za   izlozbu TRIBAL -  RITAM umetnica je inspiraciju pronasla u odevnim
predmetima, nakitu, kosi, frizurama, tekstilu i muzici africkih plemena. Svaka
izlozena kapa i ogrlica su u isto vreme funkcionalni, odevni I dekorativni
predmet  i fantasticna skulptura u prostoru. Ova postavka je plod Anelinog 
eksperimentisanja, istrazivanja i uspesnog poigravanja sa koloritom, raznorodnim
materijalima ( coja, vestacka kosa, poludrago kamenje, perle, zica, prirodna i
vestacka vlakna ) i likovnih elementima. Rucno radjeni unikatni eksponati su
rezultat uspesne sinteze tradicionalnog  i savremenog  , autenticnog umetnickog
izraza  , savrsene tehnicke izrade , kreativnog ,mastovitog i smelog
kombinovanja materijala i jarkih boja ( crvena, ljubicasta, narandzasta,zelena,
zuta…).
   Spajajuci primenjenu umetnost i modernu tehnologiju  , autorka je publici
priredila nesvakidasnji vizuelni i audio ugodjaj.. Pet kapa-skulptura , koje su
u nisama I ispred centralnog zida galerije postavljene kao tematske celine su
senzorski obelezene odgovarajucim prostorom I prilikom prilaska posmatraca
svakoj od njih aktivira se kompjuterski program koji emituje pet razlicitih
zvukova ( africki bubanj, zvuk vetra, ambijentalna muzika, glasovi… ).
   Ova jedinstvena postavka je odlicna prilika da se kolege, publika I strucna
javnosti  upoznaju sa nacinom razmisljanja, entuzijazmom I energijom jedne
svestrane multimedijalne umetnice koja zivi , stvara  I usavrsava se u  Londonu,
gradu koji je jedan od najznacajnijih umetnickih , modnih I kulturnih  centara
sveta.  Realizujuci ovu izlozbu Anela je uspela da uspostavi balans izmedju
funkcionalnog , estetskog I zanatskog,  istovremeno zadovoljivsi profesionalne
standarde struke I oblasti koje su predmet njenog interesovanja poslednjih
godina.
 
                       Maja Skaljac – Stanosevic, istoricar umetnosti
   

skaljacmaja@gmail.com